Srpska pravoslavna crkva danas proslavlja Vozdviženje (podizanje) Časnog krsta, praznika koji je u narodu poznat kao jesenji Krstovdan, uspomenu na dan kada je carica Jelena, majka cara Konstantina, pronašla Časni krst na kojem je Isus Hristos raspet na Golgoti.
Krstovdan se obilježava kao crveno slovo u kalendaru i vernici taj dan pošta, a mnogi jedu samo hleb i grožđe.
Obilazeći Svetu Zemlju sveta carica Jelena želela da potraži Hristov časni Krst. Neki starac Jevrejin, po imenu Juda, jedini je znao mesto gde se Krst nalazio i on joj je rekao da je Krst zakopan pod hramom Venerinim, koga na Golgoti podigao car Hadrijan. Carica je naredila da sruše hram i kopaju u dubinu, i pod njim su zaista našli tri krsta.
Carica je bila u nedoumici, kako da raspozna Hristov krst. Patrijarh Makarije koji je bio sa njom u pratnji, naredio je da se donese pokojniik i da se na njega postavljaju redom jedan po jedan krst. Kada su stavljeni prvi i drugi krst, pokojnik je ostao da leži nepromenjeno. A kada je na njega stavljen treći krst, pokojnik je oživeo. To je bila potvrda da je to časni i životvorni Krst Hristov.
Kasnije, kada je persijski car Hozroje osvojio Jerusalim, odveo mnogi narod u ropstvo i odnio Časni Krst u Persiju. U Persiji je Krst je ležao 14 godina. 628. godine grčki car Iraklije pobjedio je Hozroja i sa slavom povratio Krst u Jerusalim. Ušavši u grad car Iraklije nosio je Krst na svojim leđima. No na jedanput je stao i nije više mogao ni koraka kročiti. Patrijarh Zaharije je tada vidio anđela, koji je sprečavao cara da u raskošnom carskom odijelu ide pod Krstom i to po onom putu po kome je išao sam Gospod Isus Hristos, bos i ponižen. Kada je to viđenje patrijarh objavio caru, on se svukao, pa u skromnoj odjeći i bosonog uzeo Krst, iznio ga na Golgotu, i položio ga u hram Vaskrsenja.