Crni džakovi za smeće puni uništenih dokumenata, zaključane kancelarije u državnim institucijama i aktivnosti koje se, prema svedočenjima zaposlenih, odvijaju noću.
Ovo su informacije i fotografije koje se u javnosti pojavljuju nakon što je Studentska lista pobedila na izborima 25. oktobra Srpsku naprednu stranku (SNS), koja je na vlasti bila poslednjih 14 godina.
Poslednja sumnja da se uništava važna dokumentacija pojavila se u Republičkom fondu za penzijsko i invalidsko osiguranje Srbije (PIO).
Da su fotografije sa džakovima sa uništenom dokumentacijom autentične, za Radio Slobodna Evropa (RSE) potvrdio je Dragan Domazet, glavni poverenik Asocijacije slobodnih i nezavisnih sindikata (ASNS) za zaposlene u Republičkom fondu PIO.
“Nešto vanredno i neuobičajeno se dešava noću”, napominje Domazet, dodajući da su neke od uništenih dokumenata radnici uspeli da sačuvaju.
RSE je imao uvid u email koji je Domazet, zajedno sa fotografijama, uputio i Asocijaciji slobodnih i nezavisnih sindikata kako bi se alarmirala javnost.
Do objave ovog teksta PIO fond nije odgovorio na te optužbe.
Vrhovna javna tužiteljka Srbije Zagorka Dolovac naložila je 29. oktobra svim glavnim javnim tužiocima i vršiocima funkcije glavnog javnog tužioca da hitno upute zahteve policiji radi preduzimanja mera za sprečavanje uništavanja službenih i drugih spisa.
Kako se navodi u uputstvu, informacije iznete u javnosti tiču se uništavanja dokumenata u državnim institucijama, bankama, Bezbednosno-informativivnoj agenciji, Vojnoobaveštajnoj agenciji i drugim institucujama od značaja za ekonomsku, finansijsku i pravnu sigurnost Republike Srbije.
Šta predviđa Zakon?
Prema Krivičnom zakoniku Srbije, uništavanje, prikrivanje ili falsifikovanje službene isprave je krivično delo, za koje se predviđa kazna zatvora od tri meseca do pet godina.
“Pozivamo vas da sprečite svaku zloupotrebu koju pokušaju predstavnici odlazeće vlasti u prelaznom periodu”, rekao je na konferenciji za novinare u Pionirskom parku u centru Beograda student Filip Ubović.
RSE se obratio Srpskoj naprednoj stranci sa upitom da prokomentariše optužbe da ljudi bliskih njima uništavaju službenu dokumentaciju u državnim institucijama. Do zaključenja teksta, odgovor nije stigao.
Na šta se još ukazuje?
Opozicioni političar Đorđe Miketić preneo je na X nalogu 28. oktobra informaciju da se u ministarstvima građevinarstva i finansija takođe noću uništava dokumentacija.
Ko treba da proveri optužbe o uništavanju dokumentacije?
Advokat Ahmed Delimeđac u izjavi za RSE ukazuje da bi nadležna tužilaštva u Srbiji morala da reaguju na optužbe oko uništavanja dokumentacije, jer je tako nešto krivično delo.
“Nesporno je da, ukoliko se utvrdi da neko uništava službenu dokumentaciju, vrši krivično delo. Mislim da bi tužilac i policija, koja je dužna da odmah interveniše kada ima saznanja da se vrši neko krivično delo, morali da reaguju”, kaže Delimeđac.
Očekuje da tužilaštva u Srbiji reaguju i spreče uništavanje službene dokumentacije, nakon što je to zatražila vrhovna javna tužiteljka, Zagorka Dolovac. Podseća da je Dolovac pre dva dana svim javnim tužilaštvima poslala i uputstvo za omogućavanje uvida u svaki predmet na kojem rade.
Prema verovanju Delimeđaca, ovakvi potezi vrhovne tužiteljke dolaze nakon promene vlasti i pokušaju da se, kako kaže, “dodvori” novim vlastima.
“Ispravno je da se preduzmu ovi koraci, ali se s druge strane bojim da ti ljudi pokušavaju da ostanu na svojim mestima, da ne budu smenjeni. Oni se utrkuju sada ko će pre da pokaže da je lojalan novim vlastima”, navodi.
Kako se čuvaju službena dokumenta?
Dragan Domazet, glavni poverenik Asocijacije slobodnih i nezavisnih sindikata za zaposlene u Republičkom fondu PIO, kaže i da postoje ozbiljne sumnje da se uništavaju i podaci sačuvani u elektronskom formatu.
“Ukoliko neki entuzijasta nije napravio neku kopiju, postoji veliki rizik da se dobar deo dokaza za razne postupke uništi”, ističe on.
Veruje da je uništavanje dokaza “sistemski planirano i organizovano”.
Međutim, Rodoljub Šabić, pravnik i bivši poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti u Srbiji, ukazuje da je u 2026. godini teško uništiti službenu dokumentaciju koja se čuva u elektronskoj formi.
“To je moja procena. Ali znate, mi smo poslednjih 10 do 15 godina izrazito netransparentna zemlja, odnosno imali smo netransparentnu vlast. Kako su oni čuvali i pakovali dokumenta znaju samo oni. To otežava identifikaciju relevantnih pitanja”, navodi.
On dodaje da, kada pada autokratski režim, uvek postoji rizik brisanja i uništavanja dokumentacije koja dokazuje kršenja ljudskih prava, zločina, kriminalnih radnji ili velike finansijske manipulacije, ali ponavlja da je danas uklanjanje tragova znatno teže.